Врста (птичја):Гребенасти ибис (Nipponia nippon)
Часопис:Ему
Апстракт:
Расејавање поново уведених животиња након пуштања односи се на процес успешне колонизације и неуспелог насељавања. Да би се осигурало успостављање и опстанак поново уведене популације, мора се проценити утицај различитих фактора на расејавање животиња узгајаних у заточеништву након пуштања. У овом чланку, фокусирали смо се на две поново уведене популације гребенастог ибиса (Nipponia nippon) у провинцији Шанси, Кина. Применили смо више приступа да бисмо проценили утицај старости, телесне тежине, пола, времена пуштања, величине кавеза за аклиматизацију за поновно враћање у дивљину и трајања аклиматизације на стопу преживљавања пуштених популација. Резултати су показали да је капацитет преживљавања пуштених јединки негативно корелиран са њиховом старошћу у округу Нингшан (Спирман, r = −0,344, p = 0,03, n = 41). Пуштени ибиси у округу Нингшан и Ћианјанг имали су просечан правац расејавања од 210,53° ± 40,54° (Рејлијев z-тест: z = 7,881 > z0,05, p < 0,01, n = 13) и 27,05° ± 2,85° (Рејлијев z-тест: z = 5,985 > z0,05, p < 0,01, n = 6), респективно, што сугерише да је расејавање тежило да се групише у једном правцу на обе локације. Резултати MaxEnt моделирања показали су да је најзначајнији фактор животне средине одговоран за избор места за гнежђење у округу Нингшан пиринчано поље. У округу Ћианјанг, падавине утичу на избор места за гнежђење кроз утицај на доступност хране. Закључно, оквир за евалуацију који се користи у овој студији може послужити као пример за развој приоритета заштите на нивоу пејзажа за поновно увођење више животиња.
ПУБЛИКАЦИЈА ДОСТУПНА НА:
хттпс://дои.орг/10.1111/рец.13383

