Трајање пролећне миграције је дуже од јесење миграције код великих белолисих гусака (Anser albifrons) из Далекоисточне Азије.

Часопис:Птичја истраживања, 10(1), стр. 19.

Врста (птичја):Велика белолиса гуска (Anser albifrons)

Апстракт:

Теорија миграције сугерише, а неке емпиријске студије показују, да би се такмичиле за најбоља места за размножавање и повећале репродуктивни успех, птице мигранти на велике удаљености имају тенденцију да усвоје стратегију минимизирања времена током пролећне миграције, што резултира краћим трајањем пролећне миграције у поређењу са јесењом. Користећи GPS/GSM предајнике, пратили смо комплетне миграције 11 великих белолисих гусака (Anser albifrons) између југоисточне Кине и руског Арктика, како бисмо открили време и руте миграције источноазијске популације и упоредили разлику у трајању између пролећне и јесење миграције ове популације. Открили смо да је миграција у пролеће (79 ± 12 дана) трајала више него двоструко дуже да пређе исту удаљеност као у јесен (35 ± 7 дана). Ова разлика у трајању миграције је углавном одређена знатно већим временом проведеним у пролеће (59 ± 16 дана) него у јесен (23 ± 6 дана) на знатно више места заустављања. Претпостављамо да су ове гуске, за које се сматра да су делимично капиталне птице за размножавање, провеле скоро три четвртине укупног времена миграције на местима за пролећна заустављања како би стекле залихе енергије за коначно улагање у репродукцију, иако не можемо одбацити хипотезу да је време пролећног отапања такође допринело трајању заустављања. У јесен су стекле неопходне залихе енергије на местима за размножавање довољне да стигну до подручја за окупљање на североистоку Кине готово без заустављања, што је смањило време заустављања у јесен и резултирало бржом јесењом миграцијом него пролећном.